Evo nekoliko iskustava iz Makedonije i nekih mojih razmišljanja o tome šta nova Vlada Srbije ne bi trebalo da radi. Delimično su zasnovana na našem iskustvu u Makedoniji, kada je srušen režim Gruevskog. 1) Ne spajajte studentski pokret sa Vladom. Sačuvajte njihove odvojene identitete. Ovo može postati jedna od najvažnijih inovacija srpske političke tranzicije. Studenti treba da sačuvaju svoju nezavisnost, uključujući i pravo da kritikuju Vladu kojoj su sami pomogli da dođe na vlast. Vlada mora da vlada. Studenti moraju ostati slobodni da zahtevaju odgovornost i dobro je što nema studenata na izbornim listama. Ali ta podela mora biti stvarna. Nema garancije da će nova Vlada biti dobra, ali ako ostane sačuvano jezgro nezavisnih mladih ljudi, uvek će postojati neko ko može da održi veru u bolje upravljanje Srbijom. 2)Ne dozvolite da spoljna politika dominira. Posebno ne u prvoj godini vlasti. Rusija, Kina, Kosovo i evropske integracije zahtevaju ozbiljno upravljanje, ali izbegavajte nepotrebne diplomatske potrese dok se domaće institucije stabilizuju. Ne otvarajte nove spoljnopolitičke frontove dok ne stabilizujete vlast kod kuće. Ne morate u prvoj godini da rešite geopolitički identitet Srbije. Tako nećete dati ni povod da se nastavi kampanja da ste vlast nametnuta od strane centara moći iz inostranstva. 3) Ne obećavajte brzu pravdu, već reforme. Ovo svakako već radite, ali morate biti svesni da će od danas nezadovoljstvo po ovom pitanju samo rasti. Iz našeg iskustva u Makedoniji, ljudi će tražiti da svi završe u zatvoru. Nikada neće biti zadovoljni ni brojem uhapšenih ni time ko je uhapšen. Tu postoji ozbiljna zamka. Ako se Vlada meša u rad pravosuđa da bi ispunila očekivanja javnosti, ponavlja praksu prethodnog režima. Ako se ne meša, deo javnosti će je optuživati da štiti ljude iz starog sistema. Zato upravljajte očekivanjima. Objasnite precizno, korak po korak, šta će se dešavati, šta Vlada može da uradi i u kojim rokovima. Obećavajte reforme i konkretne institucionalne korake, a ne presude i zatvorske kazne. 4) Ne dozvolite da apstraktne reforme postanu jedina politika. Ljudi će brzo zaboraviti revoluciju i vratiti se svakodnevnoj realnosti. A to znači da ćete, pored reformi, morati da isporučujete i konkretne rezultate u ekonomiji i javnim uslugama, posebno u ekonomiji. Nemojte ponoviti grešku makedonske Vlade i celu prvu godinu govoriti samo o transparentnosti. Građani moraju da osete da promena vlasti donosi nešto konkretno u njihov svakodnevni život. Reforme institucija su neophodne, ali same po sebi neće biti dovoljne da održe podršku javnosti. 5) Ne gubite vreme na velike dugoročne strategije. Imajte dugoročnu viziju, ali vladajte kroz kratkoročne, merljive i ostvarive ciljeve. Niste u situaciji da sada trošite vreme na velike državne strategije i ambiciozne planove čije ostvarenje zavisi od niza budućih reformi. U prvoj, pa i u prve dve godine mandata, fokusirajte se na mali broj ključnih, potpuno ostvarivih projekata i reformi. Obećajte samo ono što zaista možete da realizujete u uslovima kada je čitav državni aparat još uvek u velikoj meri pod uticajem prethodne vlasti. 6) Ne dozvolite da unutrašnje ideološke razlike ugroze većinu. Studente je ujedinio jedan zajednički cilj: poraz Vučićevog političkog sistema. Ali to ne znači da imaju iste stavove o Kosovu, Rusiji, EU, poreskoj politici, socijalnim pitanjima ili ekonomskim reformama. Te razlike će postati mnogo vidljivije kada budu morali da glasaju o konkretnim odlukama Vlade. U ovoj fazi prvo dogovorite ograničen tranzicioni program Vlade i jasne mehanizme za rešavanje eventualnih međusobnih neslaganja. Ne mora ova Vlada da reši sva pitanja. Ako se ja pitam, ne mora uopšte da se bavi nijednim pitanjem oko kojeg ne postoji konsenzus. Sva sporna pitanja koja mogu da čekaju, neka čekaju dok ne preuzmete stvarne poluge vlasti. 7) Ne dozvolite da se korupcija i arogancija pojave u novoj Vladi. Secite ih u korenu. Najveći politički kapital studenata je njihov kredibilitet. To je brend koji morate da čuvate kao oči u glavi. U Makedoniji Vlada imenuje oko 800 funkcionera na rukovodeće pozicije, u Srbiji verovatno mnogo više. Nećete moći sve da ih kontrolišete. Pojaviće se i pohlepni i glupi ljudi, a biće i nesposobnih. Od samog početka uvedite stroge standarde integriteta i jasne sankcije za one koji ih ne budu poštovali. Ne sme biti izuzetaka, čak ni za ljude koji su imali istaknutu ulogu u protestima. Jedan korupcionaški skandal ili bahat funkcioner iz vaših redova može da napravi ogromnu štetu, upravo zato što su očekivanja od vas mnogo veća nego od prethodne vlasti. 8) Ne dozvolite da Vučić i dalje bude glavni lik srpske politike. Ovo je posebno važno. Vučić je godinama gradio politički sistem u kojem se sve vrti oko njega. Nemojte mu dozvoliti da i iz opozicije nastavi da određuje političku agendu. Ako svakodnevno budete odgovarali na njegove izjave, optužbe i provokacije, on će i dalje ostati u centru političkog života. Naravno, morate se baviti nasleđem njegovog režima, odgovornošću i reformama. Ali nemojte dozvoliti da se čitav politički život i dalje svodi na Vučića. Nova vlast koja svakog dana govori o Vučiću rizikuje da ostane opozicija Vučiću, iako je već na vlasti. Vi morate da postavljate teme, a ne samo da odgovarate na njegove. Za kraj, jedna preporuka iz mog iskustva u kriznom PR-u. 9) Ne tretirajte prvih šest meseci kao period normalnog vladanja. Vi ste u krizi. Vlada mora da funkcioniše u režimu kriznog menadžmenta od prvog dana. Uspostavite centralni krizni štab pod direktnom nadležnošću premijera, koji će raditi sedam dana u nedelji. Njegov zadatak biće da predviđa probleme, koordinira institucije i obezbeđuje brzo donošenje i sprovođenje odluka. Vlada mora da ima jednu jasnu i usaglašenu komunikaciju, ali i da postavlja dominantan narativ u javnosti, kao što se to radi u kriznim situacijama. Ako vi ne objasnite šta se dešava, neko drugi će to objasniti umesto vas. Srećno, svi navijamo za vas!

Srbija postaje najzanimljivija politička laboratorija na svetu zbog dva presedana. Prvi se već dogodio, a drugi tek predstoji i biće mnogo teži. Pretraživao sam internet i nisam pronašao primer u novijoj evropskoj političkoj istoriji da je studentska lista, bez podrške ijedne političke stranke, osvojila vlast. Ne samo studentska, već uopšte nezavisna građanska lista koja je samostalno osvojila parlamentarnu većinu. Postoji više primera kada su narodni pokreti to uspeli, ali su se na izborima gotovo uvek transformisali u političke stranke ili su zajedno sa strankama preuzimali vlast. Tako je bilo kod nas u Makedoniji, Zelenski je sličan primer, kao i stranka ANO u Češkoj, koja je pobedila kao politička stranka, ali je počela kao narodni pokret. Srpski studenti uradili su nešto suštinski drugačije. Dokazali su da možeš da osvojiš vlast, a da ne budeš politička stranka. Prvo o pobedi, koja je spektakularna po toliko osnova da ne znam odakle da počnem, pa ću se zadržati na ključnim. Studenti nisu pobedili običnu vlast. Pobedili su politički sistem građen 14 godina, sa ogromnom partijskom infrastrukturom, kontrolom nad medijima, uticajem na institucije i praktično neograničenim mogućnostima za političku mobilizaciju. I to su uradili u neravnopravnim izbornim uslovima, osvojivši više od 52 odsto glasova i samostalnu parlamentarnu većinu. Drugo, nisu pobedili samo Vučića. Praktično su porazili čitav tradicionalni partijski sistem. Nijedna od ostalih velikih stranaka nije uspela da uđe u parlament izvan dva dominantna bloka. Čak je i SPS, stranka koja je decenijama bila gotovo nezaobilazan faktor u srpskoj politici, ostala bez poslanika. I možda najzanimljivije, sve su to uradili bez klasičnog političkog lidera. U regionu u kojem se politika gotovo uvek vrti oko jednog čoveka, studenti su pokazali da možeš da pobediš i bez kulta ličnosti. Ali sada dolazimo do drugog presedana. I tu, po mom mišljenju, počinje pravi politički eksperiment. Kako će horizontalno organizovana struktura bez lidera voditi državu koja je strogo piramidalni organizacioni aparat? Horizontalna organizacija bila je jedna od najvećih prednosti studentskog pokreta. Nije postojao jedan lider koji je mogao da bude diskreditovan, kupljen ili politički eliminisan. Ali država ne funkcioniše kao studentski plenum. Ona zahteva hijerarhiju, brze odluke, jasne nadležnosti i konkretnu odgovornost. Neko mora da odlučuje, neko da sprovodi odluke, a neko da odgovara kada stvari krenu po zlu. Kako će sačuvati horizontalnu demokratiju, a istovremeno obezbediti vertikalnu efikasnost u vladanju, prvo je strateško pitanje na kojem će morati da rade. Ko će imati poslednju reč kada bude trebalo doneti nepopularnu odluku? I kako će sprečiti da se nova organizacija postepeno pretvori u klasičnu političku stranku? Da li će možda imati tranzicioni reformski period sa ovakvom vlašću, a zatim ići na nove izbore sa novim političkim subjektima? Zatim dolaze ogromna očekivanja. Građani će očekivati hapšenja, odgovornost, kazne za korupciju i temeljne reforme. I očekivaće ih brzo. Ali jedno je tražiti pravdu sa ulice, a sasvim drugo obezbediti je kroz institucije, dokaze, tužilaštva i sudove. Pitanje je kako obezbediti pravdu, a da se ona ne pretvori u nekontrolisanu političku osvetu? Jer ovo drugo samo produžava život i opravdanost Vučićevih metoda. Kako demontirati stari sistem, a ne preuzeti njegove metode? Poseban problem biće podzemlje. Jer, da se razumemo, Srbija ne može da sprovede nikakvu suštinsku reformu bez presecanja veza između organizovanog kriminala, šverca, političkih eliminacija, narko-mafije, policije i delova institucija. A to je proces u kojem je, istorijski gledano, uspelo veoma malo vlada. Meksiko se decenijama bori protiv kriminalnih kartela, a Brazil protiv organizovanog kriminala koji kontroliše delove teritorije i ima uticaj na institucije. Možda je poučniji primer Gruzija, gde su nakon Revolucije ruža sprovedene radikalne reforme policije i značajno smanjena svakodnevna korupcija. Ali i tamo se pokazalo da brzo raščišćavanje sa starim sistemom ne garantuje izgradnju trajno nezavisnih institucija. U Srbiji će izazov biti još veći jer je reč o demontaži mreža političke, finansijske i kriminalne moći koje su godinama funkcionisale zajedno. A te mreže neće dobrovoljno nestati samo zato što je neko izgubio izbore. Tu su i ekonomija i generalno upravljanje državom, koji, iako nisu bili tema izbora, brzo će postati tema kada se svi otrezne od pobede. Moraće da pokažu da imaju kadrove, znanje i kapacitet, a ne samo moralni autoritet. I sve to moraće da rade dok Vučić i njegova politička infrastruktura, sa ogromnom podrškom od gotovo 40 odsto birača, budu čekali svaku njihovu grešku. Zato najteži deo tek predstoji. Gledaćemo istoriju pred sopstvenim očima. Studenti su dokazali da možeš da osvojiš vlast bez političke stranke. Ako uspeju da dokažu da možeš da upravljaš državom, a da ne postaneš ono protiv čega si se borio, onda će ovaj primer ući u sve istorijske knjige. Da li će uspeti, ne znam. Ali ako uspeju, to će biti mnogo veća politička revolucija od same izborne pobede. Kako god bilo, Srbija će narednih godina verovatno biti najzanimljivija politička scena na svetu.

Како го гали 🤣🤣🤣

Пискотници се слушаат од Алфа до Курир...

Еве ги овие само вода што носеле :)))

😁😁😁

Молам ова да се прочита, ииии да се гласа кој е најјак! Ја гласам за број 9. ЛЕПИИИИ ЛУКААА 😂😂😂😂

Доцна во ноќта Цена понуди своја анализа на изборниот резутат во соседна Србија

Прогноза за исходот од изборите во Србија на партнерската агенција Латента.

Ова медиумот на @ilijadimovski ќе да е :)))

Се спремаат за бегање :)))

Се чудат германците сигурно 😂

Аууу