Good morning😄

U Jakovu kaže Jarkovo. Umesto sumnjam kaže sumljam. Pa se prva smeje drugoj. Jedna ne zna gde je. Druga ne zna da nj ne prelazi u lj. Jednoj dajemo vojsku i državu. Drugoj katedru i studente. To vam je Srbija. Razočaran sam kao građanin.

Gradonačelnik kaže da je došlo do "koškanja". Odbornica kaže da joj je nos polomljen. Ja vas pitam - ako ovako tuku građane, lome noseve pre izbora, šta će tek biti ako budu branili izbornu krađu?! 🤔🤫🫣

Kafu?

Šapić dok čeka privodjenje...

Da li je gradjanin Šapić na hemiji? Moguće je, njegovi potezi nisu racionalni, oni su nepredvidivi i neurotični,agresivni. Nikada Beograd nije imao ovakvu sramotu na mestu Gradonačelnika! Svi ovi ovakvi su, a Šapića vlast ima puno, zreli za smetliste istorije i istrage...

Dream....

Cafe...

Ako ti je čast, nama nije..nego gde to gleda i kako to izgleda...

絵の中の人が差してくれた傘。 雨の日、壁画だけが本当の屋根になった。 #壁画 #ストリートアート #雨

Prodoran zamrznut pogled. Fiksiran pravo. Glas koji odzvanja. Ne govori, reprodujuje naučeno. Ravno. Bez dramskih elemenata, kazem ravno. Drame i nema, ima text. Pokusaj da se aktualizuje situacuja apsurda. Postaje smesno ili bi bilo da ova zena nema psihotican izgled. Sram vas bilo sto koristite ovce da čiste minsko polje. Trepni ako si oteta, ne mora 2 puta moze jednom.🙄

Za zivot nekih pojavnih oblika mozak nije potreban. Jezik je neophodan! 🦧 Progutala je papagaja, naučila napamet tekst, podigla telefon i ubacila listu broj 1 u titl. Sve stoji kako treba: osmeh na početku, ozbiljno lice na pretnje, pa zaključak da se glasa za jedinicu. Demokratija u 17 sekundi. Živa osoba, mrtav tekst, isti baner kao na svakom drugom snimku iz odbora. Papagaj je završio posao, kamera je uradila svoje.

Little boy on tiptoes, reaching for a painted cherry on a peeling city wall. The tree is only paint — the wish is real.

I’m parking my little truck between the two big ones on the wall. Look — there’s just enough space. I think they were waiting for me.

You don’t always need someone beside you on the same road — just someone willing to reach out and hold on.

The right partner sits down and plays the game with you — even when half the board is only painted on the wall.

16.mesto na listi.. Već vidim šefov osmeh i prekoran pogled Ane G. Dolaze novi, mladji kadrovi, starije prerasporedjuju na uslugu saradnicima nizeg ranga. Samo da srce izdrzi. I pluća.😅😂 Svu pomocnu hemiju i nalete adrenalina.

Kad se snimaš ovako — pored muža kome je lice namerno zatamnjeno, a Dubai ostaje oštar do poslednjeg svetla na Burj Al Arabu — kamera već govori umesto tebe. Nije slučajno šta je sakriveno, a šta ostavljeno. Lice je intimno. Hotel, bazen, haljina i kadar u kome te neko diže kao rekvizit — to je scenografija. Ti nisi snimila trenutak. Snimila si dokaz!😆 Ljudi se ne slikaju i ne snimaju uvek zato što im je lepo uživo. Često se snimaju zato što uživaju u onome što je većini nedostupno.😒 U kadru koji drugi ne mogu da ponove. U osećaju da poseduju prostor koji ostali samo gledaju sa ekrana. To nije dokument života. To je izložba statusa. Problem nije Dubai. Problem nije ni novac. Problem je kada luksuz postane zamena za karakter.🫠 Kada “mogu da im pokažem ovo” počne da zvuči kao “znači da sam nešto više”. Nisi. Pokazala si pristup. Nisi pokazala dubinu, vernost, skromnost, rad, ni to kako tretiraš ljude kad kamera nije uključena. Površna osoba misli da je kadar dokaz vrednosti. Da je zamagljen partner manje bitan od rasvetljenog hotela iza leđa. Zato ovaj snimak ne govori “imam lep život”. Govori: bitnije mi je da vidiš gde jesam, nego ko sam.

Ne plače ona zbog Vučića. Plače jer je 14 godina živela u režimu „samo da prođem“. Sad je vraćaju na početna podešavanja: red kod frizera, sopstveni račun, sopstvene cipele, sopstveni avion — nijedan. Bez torbica, čizama, nakita, haljina i svetskih tura na državni račun. Suze nisu za predsednika. Suze su za status. Plače jer se gasi vip rezim.