Milos Stojanovic 🇺🇦

ŠTA JE GREŠKA U IZBORNOJ PROCENI ES-LISTE? Za potrebe ovog razmatranja ostavićemo po strani potpunu zlonamernost i potpunu nesposobnost, kao moguće, a nesuptilne odgovore. O tome se već dosta spekulisalo. Pretpostavimo za trenutak da takvi razlozi ne priliče "opozicionarima od iskustva i karijere" i razmotrimo nešto suptilnije. Kada je široka, catch-all pozicija bila popunjena bez njihovog učešća, ES-koalicija morala je da migrira na drugi položaj. Odabrali su izrazito „prozapadnu” politiku, verujući da zauzimaju nišu koju je, recimo, popunjavao LDP na svom vrhuncu. Otuda uporno pozivanje na potencijal od 5%. Međutim, unutar te niše postoji i druga, znatno uža. Nju bi mogla predstavljati neka lista poput GLAS-a ili LDP-a u fazi kolaboracije i sl. Njeni glasači su ljudi kojima prozapadnjaštvo nije samo političko opredeljenje nego i potvrda sopstvene posebnosti, kojom se izdvajaju iz sredine koju smatraju nedostojnom. Često smo imali takvih lista na izborima poslednjih godina i uglavnom su osvajale 10-15.000 glasova. Birači prve niše jesu prozapadno orijentisani, ali su istovremeno vrlo probirljiviji glasači, osetljivi na (ne)kredibilitet. Teško ih je pridobiti, a lako izgubiti (slučaj belih listića). Biračima druge niše važnije je da svojim glasom potvrde svoju posebnost, bez obzira na to da li će njime nešto promeniti. Malobrojni su, ali nepokolebljivi i veoma glasni. Zato stvaraju utisak da ih ima mnogo više. ES-lista je, dakle, računala na jednu nišu, a nesvesno završila u drugoj, mnogo užoj. U okviru realnog potencijala niše u koju su upali, ES je ostvarila sasvim korektan rezultat, na sredini uobičajnog intervala. Pozitivno je da će tu „grešku“ platiti samo lideri koalicije. Njihovi glasači su, kao i uvek, u svojoj nepokolebljivosti ponosni na svoj izbor. Malobrojnost je, uostalom, dokaz posebnosti. Moj raniji post koji ovde citiram već je tvrdio da od njihovog učešća neće biti velike štete za nas, a da će njihovi napadi doneti korist na desnoj strani. To se i dogodilo sa rezultatom DSS-koalicije, koji možda ne bi bio ovako nizak u suprotnom. Ovim smo naučili da se „bogato znanje i iskustvo” iz jedne političke niše ne prenosi automatski u drugu. Naročito kada nišu menjaš u iznudici i u minut do dvanaest. Ali treba naučiti i da ova greška prevazilazi jednu koaliciju i jedne izbore. Reč je o grešci tipičnoj baš za Tviter. Stav ili kritika nisu obavezno politika, mogu biti i performans ili terapija. Ukus elite teško dobija većinsku podršku, i u muzici i u politici. Intenzitet podrške ne znači rasprostranjenost. Naš posao nije da dobijamo aplauze od onih koji se već slažu sa nama, nego da pridobijemo dovoljno ljudi da bismo nešto promenili. Zato je važno, prvo, da znamo ko nam je publika, a potom, da gledamo dalje od nje. Ovo pišem jer verujem da je za uspeh ove države presudno da održimo visok nivo političke mobilizacije i participacije kojem smo upravo svedočili. A za to je potrebno da zadržimo ljude koji su se već uključili i dopremo do onih koji još nisu. Obraćanje najužem krugu istomišljenika nije dovoljno.

Go West!!

20 PITANJA ZA IZBORE 2026. Pogledajte kako su lideri stranaka odgovorili na pitanja o izbornim uslovima, korupciji, siromaštvu, zdravstvu, obrazovanju, ekologiji, KiM, EU...

Au čoveče, koliko su dodadni ovi botovi, moram još jednom. Dakle, ako glasate za Đilasa i Francuza, oteli ste od studenata i častili Vučića. Ako možete da živite sa tim, čestitam vam!