Змај Реда

Najveća podvala u vezi sa temom Srebrenice jeste da je ključna dilema to koja je adekvatna pravna kvalifikacija. Jer da je zaista samo to u pitanju, bilo bi mnogo manje problema i mnogo manje štete i po nas same i po buduće generacije, a i po odnose sa susedima. Jer normalnom čoveku su i genocid i zločin protiv čovečnosti jednako neprihvatljivi a učinioci i inspiratori jednako vredni prezira, nikako slave. Ali, nažalost, nije to suština. Suština je u revizionističkim namerama. Suština je u relativizaciji. Prvo se počne sa kvalifikacijom, pa se pređe na broj žrtava, a onda se dovede u pitanje “kontekst”. Naravno kroz sve to se provuče odgovornost “stranaca”, začini se kvalitetnom teorijom zavere, zalije sa nekoliko istorijskih poređenja. Na kraju se nekako provuče da je to , jbg, bio rat a u ratu se svašta dešava, a kad je već bio rat zašto ne pomenuti da mi za isti nismo krivi itd. I tako od “jeste zločin nije genocid” dođemo do “dana oslobođenja srpske Srebrenice”. Od “jeste učinio zlocin ali ne treba da mu sudi Hag” dođemo do “Srpski heroj”. I tako nas dubokoumna rasprava o preispitivanju sudskih odluka i kvalifikacije dovede do toga da je celo društvo stavljeno u funkciju odbrane najsramotnije decenije u istoriji naše države i našeg naroda. Da se kroz podvalu o odbacivanju kolektivne krivice, koju nam niko ne nameće, negiranjem zločina , individualno utvrđenje krivične odgovornosti i rehabilitacijom onih koji su svojom politikom stvorili plodno tlo za takve zločine, zapravo teret odgovornosti prebacuje na nove generacije. Nasedanjem na takve podvale doveli smo sebe u situaciju da se većina, svesno ili nesvesno, upinje da opravda najveću sramotu najteži poraz i najnižu civilizacijsku tačku koju smo ikada dotakli. Sa tog civilizacijskog dna, sa tog taloga , su isplivali mulj u kom živimo, monstrumi koji nam rade o glavi i sva ona mržnja, prostota i agresija koje nam uništavaju živote. Zverska politika se rehabilitovala i konsolidovala, povratila samopouzdanje i sada nastavlja da divlja, ali u našem dvorištu. I to neće proći samo od sebe ako se dovoljno dugo bude ćutalo, naprotiv , biće gore. I niko neće biti bliži pobedi ako prećuti napad na Arsenijevića, jer bi mu možda pripisali određeni stav a to nije popularno . Biće bliži da prođe kao Arsenijević. Po toj ili po nekoj drugoj temi, ali po istoj matrici. Ko to ne razume, nek batali ovo na vreme.