Ilija Srdanović, prvi kandidat na Studentskoj listi, saopštio je danas za sarajevske medije da su u slučaju Srebrenice „sudovi rekli svoje“ i da nova vlast neće osporavati te presude. Naknadno je za Radio Slobodna Evropa rekao da će Srbija nastaviti evrointegracije i dijalog o Kosovu i Metohiji. On je optužio prethodnu vlast da je dovela do toga da podrška za EU među građanima Srbije opadne i obećao je da to nova vlast neće dozvoliti. Srdanović je istakao da će Srbija na temeljima istih civilizacijskih vrednosti sa Evropskom unijom potpuno usaglasiti našu državnu unutrašnju politiku sa poglavljima 23 i 24, koja su do sada bila prepreka za dalji put u EU. Poglavlja 23 i 24 – između ostalog – sadrže i usklađivanje vizne politike sa EU, ukidanje bezviznog režima za zemlje koje predstavljaju migracioni rizik po EU (što uključuje i Rusiju i Belorusiju), upravljanje granicama uz saradnju sa evropskim agencijama (Frontex, Eujust, Europol), potpunu predaju sudstva i tužilaštva Evropskoj uniji (pod pretekstom „nezavisnosti“), puni nastavak saradnje u procesuiranju ratnih zločina, itd. Što se tiče same spoljne politike, poglavlja 23 i 24 predstavljaju operativni i pravni aparat kojim se sprečavaju migracije u EU, ali su i direktno vezana za poglavlje 31 koje se bavi spoljnopolitičkim stavovima; tj. usklađivanjem sa spoljnom politikom EU, uvođenjem zajedničkih sankcija trećim državama, vojnom saradnjom, itd. O potencijalnim sankcijama Rusiji, Srdanović je rekao da će o tome odlučivati narod, ali nije precizirao kako. Foto: BBC

O pobedi Studentske liste u Srbiji oglasili su se mnogi svetski zvaničnici. Među njima i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koj je čestitao pobedu SL i rekao da ova pobeda predstavlja „novo poglavlje u istoriji Srbije“ i poželeo Srbiji uspeh na evropskom putu. Portparol ruskog predsednika, Dmitrij Peskov, rekao je da Moskva želi nastavak saradnje sa Srbijom, ali da je za saradnju potrebna obostrana spremnost. Hrvatski premijer Andrej Plenković kaže da je već razgovarao sa Ilijom Srdanovićem. Dodao je da građani Srbije jasno žele promene i bolje odnose između dve zemlje. Predsedniik i premijer Crne Gore, Jakov Milatović i Milojko Spajić, ocenili su da pobeda SL „označava novo poglavlje u odnosima dve zemlje“ i da će se saradnja Srbije i Crne Gore razvijati na temeljima zajedničke evropske budućnosti. Nemački kancelar Fridrih Merc čestitao je pobedu SL i rekao da će Nemačka podržati evropski put Srbije. Istakao je da je Studentska lista uspela da dopre do građana borbom za vladavinu prava, osnovne slobode i borbu protiv korupcije. Ministarstvo spoljnih poslova Kine je saopštilo da se Kina pridržava načela nemešanja u unutrašnje poslove drugih zemalja i da u potpunosti poštuje samostalni izbor srpskog naroda, kao i spremnost za dalju saradnju. Evropska komesarka za proširenje, Marta Kos, izjavila je da nakon pobede Studentske liste za Srbiju „može da počne novo poglavlje“. Ona je već obavila razgovor sa Ilijom Srdanovićem, nakon čega je saopštila da su vrata Evropske unije otvorena i da je Brisel spreman da podrži Srbiju na evropskom putu. Američki Stejt Department je saopštio da se „raduje nastavku i daljem unapređenju odnosa sa novim poslanicima“ i izrazio spremnost za saradnju na temeljima strateškog dijaloga koji je pokrenut prethodne godine. Mnogi amrički kongresmeni iz obe stranke uputili su čestitke Studentskoj listi, a republikanski kongresmen Džo Vilson, koji je inicijator uvođenja američkih sankcija prema pojedincima povezanim sa bivšim srpskim vlastima, rekao je: „Jedva čekam obnovu odnosa između SAD i Srbije“. Foto: BBC

Naši čitaoci treba da razumeju da je ova večerašnja pobeda građanerije sasvim očekivana u uslovima dvogodišnjeg pritiska, isturanja studenata u prvi plan, uz ogromnu podršku NVO sektora, imperijalističkih medija (zvaničnih i društvenih), retorike EU zvaničnika, rasizma i klasizma, itd. ali i nesposobnosti same vlasti (sada bivše) da odbrani većinsku proletersku klasu od stigmatizacije i maltreta, da uvede Zakon o stranim agentima, da zaustavi predaju pravosuđa Zapadu, da prekine Evrointegracije i gura ka političkoj nezavisnosti – ukratko, da pretvori Srbiju u ono od čega građanerija drhti: Belorusiju! To što su ostali lojalni principima parlamentarizma, priznali rezultate i čestitali suparnicima nije nešto što ih amnestira. To je samo isprazni propagandni potez koji jedino što pokazuje je da su se ovi petokolonaši koristili određenom propagandnom tehnikom koja je dala ploda: izmišljotinama da vlast prska sprejem kvake biračkih mesta, da koristi olovke sa mastilom koje nestaje, da dovodi nekoliko stotina hiljada migranata da za njih glasaju (koji će posle da vam jebu ćerke), da namerava da iscenira nerede i da neće priznati rezultate izbora; ali ne nosi nikakav politički kvalitet u smislu odbrane Srbije od nastupajuće potpune evroameričke okupacije. Zašto je to tako? Jednostavno, SNS nema ideologiju sposobnu da državu usmeri ka tom cilju i razvija strategije koje bi ga učinile dostupnim (a što pokazuje i njihovo uverenje da bi boljim odnosima sa američkim konzervativcima osigurali zapadnu podršku za „status quo“). I sada će niže klase koje su im najvećim delom davale podršku zbog toga (verujući da je njihov „evropski put“ performativan i da nas u nekom trenutku čeka zaokret ka Istoku) ostaviti na nemilost meračima lobanja, „civilizatorima“ sopstvenog naroda, fašistima i klasi čija je uloga posrednička u ekonomskoj i kulturnoj eksploatacijii sopstvenog naroda. Šta možete očekivati dalje? Za početak, povratak zapadne medijske hegemonije. Ne samo što medije poput N1 čeka nacionalna frekvencija, nego što će i državni mediiji postati podružnica N1. Zaboravite na „slobodu govora“ (što je samo liberalska floskula) po pitanju Kine, Irana, Rusije; a spremite se na saopštenja kopirana sa CNN-a, BBC-a i drugih „slobodnih“ medija u službi evroameričke neokolonizacije Balkana. Zatim, rad na deblokadi klastera u pristupnim pregovorima sa EU (Marta Kos je već izjavila da je ovo novo poglavlje za Srbiju). Usaglašavanje sa spoljnom politikom Evropske unije i uvođenje sankcija Rusiji, bez obzira na predizborna obećanja (pacerima radovanja). Potpuno podređivanje pravosuđa Evropskoj uniji (što je već najavio kandidat Studentske liste i predsednik Sindikata sudske vlasti Nemanja Đurić). Stopiranje daljih kineskih investicija i pritisak na postojeće da napuste Srbiju, kao i privilegovan tretman za zapadni kapital. Da, drugovi, osvanuo je taj famozni „šesti okobar“. A, da ne govorimo o slobodi divljanja od strane nacističkih grupa koje su podržale proteste prema Romima, migrantima, itd. Sada je najpogodniji trenutak da se ekipa i čitaoci portala Princip Info okrenu ka formiranju političke opcije bazirane na izgradnji mešovite ekonomije i političkoj neutralnosti; i da damo svoj doprinos odbrani naše zemlje od evroameričke aneksije koja joj preti; i to ćemo obećanje ispuniti. Ostanite uz nas i hvala na dosadašnjem poverenju. Živela Srbija! Dole građanerija! Dole EU i SAD! Smrt fašizmu, sloboda narodu

„Glavna svrha kolonijalnog školskog sistema bila je obuka lokalnog afričkog stanovništva kako bi se popunile najniže pozicije u lokalnoj administraciji i obezbedila radna snaga za privatne kapitalističke firme u vlasništvu Evropljana. Zapravo, to je značilo odabir malog broja Afrikanaca koji bi učestvovali u dominiaciji i eksploataciji sopstvenog kontinenta. To nije bio obrazovni sistem ponikao iz afričkog podneblja, niti je bio osmišljen tako da podstakne najracionalnije korišćenje materijalnih i društvenih resursa. To nije bio sistem stvoren da mladima ulije samopouzdanje i ponos što pripadaju afričkim društvima, već sistem koji je težio da usadi duboko strahopoštovanje i podređenost prema svemu što je evropsko i kapitalističko. Obrazovanjem u samoj Evropi dominirala je kapitalistička klasa. Ta ista klasna pristrasnost automatski je preneta u Afriku, a da stvar bude gora, rasizam i kulturni elitizam koje kapitalizam nosi sa sobom takođe su ubačeni u paket kolonijalnog obrazovanja. Kolonijalno školovanje bilo je obrazovanje za potčinjavanje, eksploataciju, stvaranje mentalne konfuzije i plansko 'razvijanje' nerazvijenosti.” Volter Rodni bio je uticajni gvajanski istoričar, panafrikanistički i marksistički mislilac 20. veka čiji je rad radikalno promenio razumevanje globalne nejednakosti. U svom ključnom delu „Kako je Evropa unazadila Afriku” iz 1972. godine, argumentovao je da siromaštvo afričkog kontinenta nije posledica unutrašnjih nedostataka, već direktan rezultat vekovne eksploatacije i sistematskog „nerazvijanja” od strane evropskih sila. Zbog svog beskompromisnog akademskog i političkog angažmana u borbi protiv neokolonijalizma, Rodni je ubijen u atentatu 1980. godine u 38. godini života, ostavivši dubok trag u postkolonijalnim studijama.

"Ako bi Globalni jug imao prave lidere, oni ne bi ćutali na opasku Donalda Trampa da Francuska i EU generalno treba da zatvore svoje granice za (i)migrante i stali bi uz svoju dijasporu. Na koji način? Odgovorili bi da se u potpunosti slažu sa njim po pitanju repatrijacije naših ljudi, ali da to onda mora važiti recipročno; pa da istovremeno i zemlje Globalnog juga zatvore svoje granice za zapadne radnike i kompanije; da blokiraju upliv zapadnog kapitala; da nacionalizuju sve zapadne posede (fabrike, rudnike, itd); da proteraju zapadne banke; da prekinu veze sa zapadnim finansijskim sistemom (SWIFT, dolar, evro), da odbace zapadne pravne diktate, zakone, ekonomske reforme, „međunarodne“ (a, u stvari opet zapadne) arbitraže i ugovore o „slobodnoj trgovini“; da zabrane konzumerističku kulturu i neokolonijalni turizam koji ih pretvaraju u igrališta za zapadne turiste, a naše ljude u potplaćenu poslugu; i da se okrenu Jug-Jug saradnji i razvoju uz pomoć kineskih i ruskih tehnologija (i ulaganju u sopstvene). U roku od godina dana nestalo bi pet vekova parazitizma zapadne civilizacije, jer kapitalizam ne bi uspeo da reši interne kontradikcije koje bi se javile oduzimanjem mu ključne ekonomske baze; pa bismo brzo osvedočili novi zapadni trend pravljenja burgera od pacovskog mesa. Međutim, Globalni jug nema prave lidere, nego polupijane klošare, instalirane od strane Zapada „demokratskim“ putem (kroz nasilnu eliminicaju antisistemskih opcija i finansijska sponzorstva i kontrolu onih prosistemskih), koji ne samo da ne smeju da se oglase, nego ne bi umeli kako ni kada bi smeli. To pokazuje da smo na Globalnom jugu suočeni sa dva iminentna problema: izostankom deološke obuke i tzv. „balkanizacijom“, tj. da sem što su nam instalirani lideri ideološki integrisani u zapadni liberalizam i konzervativizam, tako su nam i zemlje maksimalno rascepkane (o čemu se posebno vodilo računa na Berlinskoj konferenciji 1885. kada su crtane granice afričkih zemalja) da ne mogu pojedinačno pružiti otpor (dok se sa druge strane Evropa ujedinjuje, a ceo pan-evropski svet politički drži zajedno). Upravo zato je ovaj presedan od strane Rusije, Kine i Irana koje koordinišu po pitanju zauzimanja stava o francuskim protestima – a, koje Francuska optužuje da proteste eksploatišu i raspaljuju – i te kako važan; i pokazuje da su lideri tih zemalja (svesno ili nesvesno) usvojili lenjinistički pristup da „moramo podržati svaku pobunu protiv našeg primarnog neprijatelja“ čak i ako bi se ona kosila sa zahtevima formalne demokratije. Kada ste kontinuirano na prvoj liniji fronta protiv imperijalizma, praksa je ta koja piše teoriju." - Abdelraheem Kheirawi Foto: via ABC

Francuska je ušla u direktan diplomatski sukob sa Iranom oko aktuelnih protesta koji tinjaju širom francuskih gradova. Ministarstvo spoljnih poslova Irana pozvalo je na razgovor francuskog ambasadora u Teheranu, Pjera Košara, kako bi ga kritikovalo zbog „kršenja ljudskih prava“ i „nasilnog tretmana demonstranata“. Tako je Iran uzvratio Francuskoj na njenu prethodnu podršku demonstrantima u Teheranu, ranije ove godine. Francuska vlada je potom pozvala na razgovor zvaničnike iranske ambasade u Parizu i zatražila „obustavu kampanje dezinformacija“. Istovremeno je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Marija Zaharova, osudila upotrebu sile od strane francuske žandarmerije protiv demonstranata, navodeći: „U Parizu se smatra normalnim da policija bije sopstvenu decu“. Francuski ministar spoljnih poslova, Žan-Noel Baro, optužio je Iran i Rusiju – ali je dodao na listu i Kinu – da eksploatišu proteste sa ciljem da se situaciija politički zloupotrebi i da se destabilizuje Francuska. Ovo je prvi put da ruski, kineski i iranski zvaničnici, ali i mediji, koordinišu po pitanju zauzimanja stava o protestima u Prvom svetu; odnosno da vide destabilizaciju jedne zapadne zemlje kao korisnu za slabljenje zapadnih pritisaka na njih same. Foto: Benoit Tessier, Reuters

Zašto je za Beograd važno da sačuva strateško partnerstvo sa Moskvom i koliko Rusija može da doprinese zaštiti srpskih nacionalnih interesa? Da li sukob Trampa i Zelenskog pokazuje to da nekadašnji saveznici više ne mogu da pronađu zajednički jezik? Dok se troše naftne rezerve, evropske zemlje nastavljaju da snabdevaju Kijev oružjem. Koliko će takva politika koštati evropske građane i vodi li Evropu ka direktnom sukobu sa Rusijom? O svemu tome govori Ljubomir Pejčić. rt.rs/programs/danas-na-rt/2…

Povodom Dana Bezbednosno-informativne agencije (BIA), direktor Agencije Vladimir Orlić odao je počast Slobodanu Peneziću Krcunu i Aleksandru Rankoviću, istaknutim funkcionerima posleratne Jugoslavije koji su imali značajnu ulogu u izgradnji bezbednosnih službi. Krcun je bio na čelu OZNA-e za Srbiju, dok je Ranković rukovodio OZNA-om na jugoslovenskom nivou i kasnije imao ključnu ulogu u radu Uprave državne bezbednosti (UDBA). Obeležavanje Dana BIA podseća na istoriju bezbednosnih institucija Srbije, čiji se institucionalni počeci vezuju za osnivanje Odeljenja za poverljive policijske poslove 1899. godine. Savremena BIA osnovana je 2002. godine.

HAKILI Mousso nacionalno je takmičenje u oblasti matematike, fizike i hemije koje je vlada Burkine Faso uvela ove godine, kako bi podstakla žensku populaciju da se više bavi ovim naukama. Najistaknutije učesnice takmičenja dobijaju nagrade u vidu novca, laptopova, motocikala, kao i državne stipendije za studije. Istovremeno, ukinuta su sva takmičenja (lokalna, regionalna i nacionalna, uključućuji Mis Burkine i Mis Univerziteta, što znači da ova zemlja neće učestvovati ni u međunarodnim izborima za mis) koje žene rangiraju na osnovu fizičkog izgleda, kako bi se zaštitili “kulturni identitet, društvene vrednosti i ljudsko dostojanstvo”. Ministarstvo komunikacija, kulture, umetnosti i turizma najavilo je da će svaki potencijalni budući “izbor za mis” da se bazira na promociji burkinaške kulture i tradicije, a ne na objektifikaciji žena. Foto: DCRP / Primature

Ruski predsednik Vladimir Putin poručio je da je Moskva spremna da pomogne Iranu u pronalaženju rešenja za krizu na Bliskom istoku, ističući da Teheran ulaže stvarne napore za okončanje sukoba. Putin je to izjavio tokom sastanka sa iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom, održanog 8. oktobra u Turkmenistanu, na marginama regionalnog samita. „Znamo da Iran ulaže stvarne napore kako bi okončao sukob koji je izbio u regionu ne njegovom krivicom. Sa naše strane, spremni smo da učinimo sve što možemo kako bismo vam pomogli da rešite ovu situaciju“, poručio je Putin, prema izveštajima međunarodnih medija. Ruski predsednik ocenio je da je situacija na Bliskom istoku ozbiljan problem i naglasio da Moskva prepoznaje napore iranskog rukovodstva usmerene ka pronalaženju mirnog rešenja krize. Pezeškijan je tokom razgovora istakao da Iran nastoji da diplomatskim putem pronađe izlaz iz sukoba. Prema izveštajima sa sastanka, Teheran je izneo sopstvene predloge za rešenje krize, dok je i Vašington predstavio nove predloge o kojima se razgovaralo. Iranski predsednik poručio je da je neophodno poštovati prava Irana kako bi se stvorili uslovi za okončanje sukoba. Takođe je ukazao na značaj nastavka saradnje sa Rusijom i zahvalio Moskvi na njenom protivljenju jednostranim potezima Sjedinjenih Američkih Država. Putinova izjava dolazi u trenutku kada diplomatski napori za okončanje sukoba između Irana i Sjedinjenih Američkih Država ne donose značajniji napredak. Rusija nastoji da se pozicionira kao jedan od posrednika u pregovorima i da održi komunikaciju sa ključnim akterima krize. Rusija i Iran su prethodnih godina dodatno produbili političku, ekonomsku i vojnu saradnju, a dve zemlje su 2025. godine potpisale sporazum o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu. Foto: Sputnik/Mikhail Metzel/Pool via REUTERS

Vašington je privremeno odobrio uvoz ruskog dizela do 7. aprila 2027. godine, u trenutku kada se Sjedinjene Američke Države suočavaju sa krizom u snabdevanju gorivom i rekordnim cenama. Odluka predstavlja značajno ublažavanje sankcija. Vašington je još 8. marta 2022. godine zabranio uvoz ruskih naftnih derivata, nakon početka sukoba u Ukrajini. Novo odobrenje predstavlja privremeno odstupanje od tog režima, omogućavajući američkim kupcima da ponovo nabavljaju ruski dizel. Odluka je usledila nakon razgovora Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je opisan kao „veoma uspešan“. Dvojica lidera navodno su se saglasila o hitnoj isporuci više od 300.000 tona dizela namenjenog američkom i svetskom tržištu. U okviru dogovora, Rusija bi trebalo da isporuči dodatnih 500.000 tona tokom novembra, kao i još milion tona u kratkom roku. Ukoliko ruske rafinerije budu imale dovoljne kapacitete, ukupne količine mogle bi da budu dodatno povećane. Ipak, ublažavanje sankcija nije potpuno. Prema objavljenim informacijama, ograničenja koja se odnose na finansijske transakcije sa računima Centralne banke Rusije, Fonda nacionalnog blagostanja i Ministarstva finansija Rusije ostaju na snazi. Američke vlasti istovremeno su povećale korišćenje strateških rezervi nafte. Prema podacima američkog Ministarstva energetike, zalihe su tokom prethodne nedelje smanjene za gotovo 800.000 barela, na ukupno 283 miliona barela. Grupa G7 i njeni partneri najavili su, prema istom izvoru, koordinisano oslobađanje 100 miliona barela iz hitnih rezervi kako bi ublažili posledice poremećaja na tržištu. Slučaj ruskog dizela pokazuje koliko energetska bezbednost i cene goriva mogu da utiču na sankcionu politiku velikih sila. Privremeno odobrenje omogućava nastavak isporuka iz Rusije, iako šira ograničenja prema ruskim državnim finansijskim institucijama ostaju na snazi. Foto:Shealah Craighead

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova oštro je kritikovala francuske vlasti zbog postupanja policije prema srednjoškolcima koji već više od dve nedelje protestuju širom Francuske. „Zašto Jelisejska palata ćuti dok francuska policija gazi i gnječi sopstvenu decu?“, upitala je Zaharova, komentarišući snimke policijskih intervencija tokom protesta. Protesti su počeli krajem septembra, prvenstveno zbog problema u francuskom obrazovnom sistemu. Srednjoškolci zahtevaju veća ulaganja u škole, više nastavnika, manje pretrpane učionice, bolje uslove za rad i poboljšanje infrastrukture. Protestima su se u međuvremenu pridružili studenti, nastavnici, roditelji i sindikati. Na ulicama je, prema podacima francuskog Ministarstva unutrašnjih poslova, 6. oktobra protestovalo oko 266.000 ljudi širom zemlje, dok organizatori navode znatno veći broj. Protesti su održani u više gradova, a u pojedinim slučajevima blokade škola prerasle su u sukobe sa policijom. Posebnu pažnju izazvali su slučajevi teškog povređivanja maloletnika tokom policijskih intervencija. Prema francuskim medijima, jedan 15-godišnjak je izgubio šaku nakon incidenta sa policijskom granatom, dok je 16-godišnjak u drugom incidentu izgubio oko. U slučaju 14-godišnjaka koji je pogođen suzavac-granatom u lice, policajac je optužen za nasilje koje je prouzrokovalo trajnu invalidnost. Francuske vlasti, sa druge strane, navode da su tokom protesta povređene i stotine policajaca, kao i da je bilo napada na javnu imovinu, škole i građane. Pariški šef policije Patrice Faure ocenio je da je pokret izmakao kontroli i pozvao na povratak mirnim oblicima protesta. Upravo zbog takvog odnosa policije prema demonstrantima, Zaharova je optužila Pariz za dvostruke standarde. Ona je podsetila da se francuske i druge zapadne vlasti često oglašavaju povodom protesta i unutrašnjih političkih događaja u Rusiji i drugim državama. „Oni se uvek brinu o nama“, rekla je Zaharova, dodajući da je posebno interesuje činjenica da se Pariz redovno meša u unutrašnja pitanja drugih zemalja, dok istovremeno, prema njenim rečima, ćuti kada dođe do nasilja nad demonstrantima u Francuskoj. Zaharova je istovremeno prozvala i Evropsku uniju, upitavši gde je visoka predstavnica EU za spoljne poslove Kaja Kalas i zašto Brisel ne reaguje na događaje u Francuskoj. Protesti se u međuvremenu nastavljaju. Francuske vlasti su najavile razgovore sa učenicima i razmatranje njihovih zahteva, ali su sukobi između demonstranata i policije nastavili da povećavaju tenzije širom zemlje. Foto: EPA/PAVEL BEDNYAKOV

Ruski predsednik Vladimir Putin javno je podržao Aleksandra Vučića uoči vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji zakazanih za 25. oktobar. Govoreći na plenarnom zasedanju Valdajskog kluba, Putin je rekao da aktuelno srpsko rukovodstvo i Aleksandar Vučić vode „uzdržanu politiku“ i pokazuju želju za saradnjom sa Rusijom. „To svakako pozdravljamo i uzvratićemo“, poručio je Putin, dodajući da se nada da će Vučić u budućnosti biti premijer Srbije. Putin je posebno istakao činjenicu da Srbija nije uvela sankcije Rusiji, navodeći da Moskva ceni takav stav Beograda. Vučić je 27. septembra podneo ostavku na mesto predsednika Srbije, a predstojeći parlamentarni izbori otvaraju mogućnost njegovog povratka na funkciju premijera. Foto: Kremlin Pool Photo via AP

Gotovo 2.000 ljudi privedeno je tokom eskalacije studentskih protesta širom Francuske, a prema izjavi francuskog ministra pravde Žeralda Darmanena, oko 90 odsto privedenih bili su maloletnici. To znači da je među približno 2.000 privedenih bilo oko 1.800 maloletnih učenika. Protesti su počeli zbog problema u školstvu – nedostatka nastavnika, pretrpanih učionica i loših uslova – ali su ubrzo prerasli u masovne demonstracije, blokade škola i sukobe sa policijom. Francuske vlasti odgovorile su masovnim policijskim intervencijama i hapšenjima. Foto: AP Photo/Christophe Ena

Vojni general, marksistički revolucionar i prvi predsednik nezavisnog Mozambika, Samora Mašel, rođen je 29. septembra 1933. u seljačkoj porodici na jugu zemlje. Rano se suočio sa nepravdama kolonijalnog sistema, a njegovo političko buđenje ubrzalo se tokom rada u bolnici u glavnom gradu, gde je svedočio drastičnoj rasnoj diskriminaciji i nejednakim platama. Početkom 1960-ih pridružio se oslobodilačkom pokretu FRELIMO, prošao vojnu obuku u Alžiru i ubrzo, zahvaljujući harizmi i taktičkim veštinama, postao harizmatični lider gerilskog rata koji je na kraju primorao Portugal da prizna nezavisnost Mozambika 1975. godine. Kao šef države, Mašel je odmah započeo korenite društvene i ekonomske reforme zasnovane na socijalističkim principima, uključujući nacionalizaciju zemlje, besplatno zdravstvo i masovne kampanje opismenjavanja. Protivnički pokret RENAMO, koji su finansirale i vojno podržavale susedne belačke vlasti Rodezije i aparthejdske Južnoafričke Republike, započeo je dugotrajne sukobe koji su opustošili ruralne delove zemlje i gurnuli Mozambik u duboku humanitarnu krizu. Mašel je bio nepokolebljivi borac za oslobođenje celog afričkog juga, pružajući logističku podršku i utočište borcima protiv aparthejda, zbog čega je bio stalna meta pritisaka i vojnih upada iz Južne Afrike i drugih evropskih klijantelističkih zemalja. „Karakteristika kolonijalizma je da nam sve uzme. Uzeli su nam zemlju, plodove našeg rada, naše resurse... Na kraju su hteli da nam uzmu i dušu, našu kulturu i istoriju.” Foto: Alain Mingham / Gamma-Rapho via Getty Images

Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Guo Điakun izjavio je da će Kina stajati uz Kubu u odbrani njenog suvereniteta i suprotstavljanju spoljnom mešanju. „Bez obzira na to kako se međunarodni pejzaž bude menjao, Kina će čvrsto podržavati Kubu u istraživanju socijalističkog razvojnog puta koji odgovara njenim nacionalnim uslovima, u očuvanju nacionalnog suvereniteta i suprotstavljanju spoljnom mešanju“, izjavio je portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Guo Điakun. Poruka je poslata povodom 66 godina diplomatskih odnosa Kine i Kube. Kuba je Narodnu Republiku Kinu priznala još 1960. godine, čime je postala prva latinoamerička država koja je uspostavila diplomatske odnose sa Pekingom. Istovremeno, Vašington pojačava pritisak na Havanu. Američki predsednik Donald Tramp izjavio je na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija da njegova administracija želi „fundamentalnu promenu“ situacije na Kubi, dok su SAD uvele nove sankcije kubanskim državnim subjektima iz energetskog, rudarskog i finansijskog sektora. Pritisak je dodatno pojačan nakon prekida snabdevanja Kube venecuelanskom naftom, a stanje u zemlji dodatno je otežano problemima elektroenergetske mreže. Prema zvaničnim kubanskim podacima, broj turističkih dolazaka u prvih sedam meseci godine pao je za 62 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Dok Vašington povećava pritisak, Peking svoju podršku Havani prati i konkretnom pomoći. Kina je u januaru odobrila 80 miliona dolara hitne finansijske pomoći Kubi i donirala 60.000 tona pirinča. Prvih 15.000 tona te pošiljke stiglo je u Havanu u maju. Kineski potpredsednik Han Dženg prethodno je u govoru pred Generalnom skupštinom UN pozvao „relevantnu zemlju“ da prestane da preti Kubi upotrebom sile i da u potpunosti ukine blokadu i sankcije protiv ostrva. Dok Havana poručuje da u pregovorima sa Vašingtonom nije ostvaren napredak, Peking ponavlja da će podržati pravo Kube da samostalno određuje svoj politički i razvojni put. Foto: AP/Javier Galeano