Malo o telefonskim (CATI) anketama - filter kroz koji vredi gledati ankete objavljene ovih dana. 1) Fiksna telefonija. Krajem 2024. Srbija je imala 2,23 miliona pretplatnika fiksne telefonije, oko 34 na 100 stanovnika, uz pad od oko 3% godišnje. Za anketu je važnija pokrivenost domaćinstava. Oko 86% pretplatnika su fizička lica, što daje oko 1,9 miliona kućnih linija na oko 2,6 miliona domaćinstava. Pravi problem je ko je u imeniku i ko se javlja. U imeniku nisu svi pretplatnici. Mnoge linije stižu u paketu sa internetom i TV-om i niko ih ne koristi. Na fiksni se danas javljaju pretežno stariji i oni koji su danju kod kuće. Uzorak iz 'belih strana' zato sistematski naginje ka starijoj populaciji. Ako agencija ne bira ispitanika nasumično unutar domaćinstva (Kish, metod poslednjeg rođendana), u uzorak ulazi ko god podigne slušalicu. 2) Mobilna telefonija. Imenika (belih strana) nema, pa se koristi RDD: nasumično generisanje brojeva unutar mobilnih opsega 06x. Krajem 2025. bilo je oko 7,9 miliona aktivnih korisnika na 6,55 miliona stanovnika, odnos oko 1,2. Taj odnos ne znači punu pokrivenost. Oko 1,3 miliona su poslovni postpejd brojevi. Kad se oni izuzmu, privatnih linija ima otprilike koliko i stanovnika, računajući i decu. Neki ljudi nose dva ili tri broja, a neki nemaju nijedan. Osoba sa tri broja ima tri puta veću šansu da bude pozvana. To se rešava pitanjem koliko aktivnih brojeva ispitanik koristi i ponderom 1/k, ali samo ako agencija to radi i objavi. Mobilni brojevi uz to nisu vezani za teritoriju, pa se region ne može stratifikovati unapred. Sve zavisi od samoprijave i naknadnog ponderisanja. Standard u struci je kombinovani (dual-frame) dizajn, fiksni plus mobilni, sa korekcijom za one koji su u oba okvira. 3) Neodgovor. Stope odgovora u telefonskim anketama su jednocifrene. Pew je za svoje CATI ankete u SAD prijavio oko 9%. Sama stopa odgovora je ipak slab pokazatelj pristrasnosti. Pristrasnost nastaje kada je spremnost na učešće povezana sa onim što merimo. Odgovore onih koji su odbili ne vidimo, ali uzorak možemo da uporedimo sa popisom, zvaničnom statistikom i prošlim izbornim rezultatima. Agencija koja ne objavi stopu odgovora po AAPOR standardu i šemu pondera uskraćuje nam i tu proveru. 4) Izlaznost. Na telefonske ankete češće pristaju politički angažovaniji. Pew je spojio pozvane brojeve sa biračkim spiskom. Na izborima 2014. glasalo je 49% onih koji su učestvovali u anketi i samo 33% onih koji nisu. Tome se dodaje precenjivanje sopstvenog glasanja pred anketarom, odnosno socijalna poželjnost. Sirove procene izlaznosti iz CATI anketa zato treba čitati kao gornju granicu. 5) Hibridni i autoritarni režimi. Kad ispitanik veruje da iza ankete stoji vlast, raste rizik samocenzure. Na više od 80.000 ispitanika u 36 afričkih zemalja Tanenberg je pokazao sledeće: oni koji misle da je anketu naručila vlada odgovaraju povoljnije po vlast u autokratijama, ali ne i u demokratijama. List-eksperimenti u Kini procenjuju samocenzuru na 16–22 procentna poena. U Rusiji je 2015. razlika iznosila 5–9 poena i nije bila statistički značajna. Efekat je dakle realan, ali mu veličina zavisi od konteksta. U telefonskoj anketi ispitanik zna da pozivalac ima njegov broj, pa obećana anonimnost zvuči manje uverljivo. Posledica se vidi na dva mesta: u podršci vladajućoj stranci i u udelu 'ne znam / ne želim da kažem' među nezadovoljnima. Pre nego što poverujete rezultatima telefonskih (i drugih) anketa, potražite: naručioca i izvođača, period terena, okvir uzorka (fiksni, mobilni ili kombinovani), veličinu uzorka, stopu odgovora, varijable za ponderisanje (uključujući prošlo glasanje), udeo neopredeljenih i odbijenih na pitanju o glasanju i tačnu formulaciju pitanja. Anketa koja to ne objavi je saopštenje za javnost. 🍸🚬