Jelena Joksimovic

Venera u Biku kada je povrediš Povrediti Veneru u Biku znači raniti ljubav koja je bila spremna da traje zauvek. To nije prolazna strast, nije hir trenutka – to je ljubav satkana od dodira koji leče, od pogleda koji obećavaju sigurnost, od reči koje grade dom i toplinu. Kada voli, ona voli svim svojim bićem, bez zadrške, bez igara, bez uslovljavanja. Njena ljubav nije oluja koja plane i izgori u sopstvenom plamenu – ona je plodna zemlja u kojoj sve raste, postojana i verna, nežna i snažna istovremeno. Ali kada je povrediš, kada joj slomiš poverenje koje je gradila kao kuću sa čvrstim temeljima, nećeš videti buru niti ćeš čuti oluju. Neće te zbrisati besom, neće lomiti stvari i vikati u noć. Ne. Povreda za Veneru u Biku nije eksplozija – to je povlačenje. To je spor, gotovo neprimetan proces u kome nestaje iz tvog sveta, milimetar po milimetar, sve dok jednog dana ne shvatiš da je više nema. Možda će ti se učiniti da je još tu – možda još uvek pevuši istu pesmu dok se sprema, možda još uvek pije kafu na istom mestu gde ste zajedno sedeli, možda još uvek nosi onaj miris lavande u kosi. Ali ako pogledaš pažljivo, shvatićeš da te više ne gleda istim očima. Toplina iz njih odlazi polako, neprimetno, poput zalaska sunca koji traje duže nego što si mislio da je moguće.